ПРИТИСАК НА РУЖИЋА: ДА ЛИ И ДАЉЕ ПЛАЋАТИ ХРВАТСКОЈ ФИРМИ 780.000 ЕВРА ГОДИШЊЕ за одржавање електронских дневника у школама!

branko-ruzic

Нови министар просвете, Бранко Ружић, наследио је од свог претходника Младена Шарчевића, много непопуларних обавеза: од очувања мреже париијских в.д директора у школама, те монопола тржишта уџбеника фирми из Немачке и Хрватске који је угушио и национални Завод за уџбенике, па све до годишње ренте од 780. 000 евра хрватској комапнији “Тесла” за одржавање електронских дневника у нашим школама, чије смо само посао увођења истих у систем већ платили 1,6 милиона евра!

Чување само ове три политичко-бизнис комбинације, већи део просветних радника, види и као одлучујући разлог да бивши министар Шарчевић буде унапређен у саветника за образовање председника државе и премијерке, јер ће овом до сада непостојећом функцијом моћи да то одржава, контролише и врши притисак на свог наследника у просвети, Бранка Ружића, коме је мандат ионако ограничен на наредних највише годину и по дана. С друге стране, министар Ружић, како сазнајмо у Министарству просвете, баш због унапред скраћеног маната, не жели да остави траг некога ко је само склањао главу од проблеметичних одлука и послова свог претходника.

Министар Ружић се, као члан бивше Владе, одлично сећа да је посао увођења, па онда и годишњег одржавања, електронских дневника у државним школама у Србији, поверен и оверен, након тендера који је био “скројен” тако да је могао да победи само конзорцијум, који чине две компаније државног „Телекома Србија“ и хрватска приватна фирма „Тесла“, као и да је наш буџет то коштало тада 1,6 милиона евра, док ће годишње одржавање износити још по 780. 000 евра. Сећа се, верујемо, и да су домаћи ИТ стручњаци то сматрали изузетно лошим послом. Наиме, ниједна друга фирма није се ни пријавила на овај тендер, иако су многе наше познате ИТ фирме, како су касније тврдили, биле итекако заинтересоване за овај добар посао, али су убрзо увидели да су услови конкурс били неприхватлљиви, а било је и оних који су тврдили да су сличан програм, референце ради, Министарству просвете нудили и бесплатно!

-Сума од 1,6 милиона евра је била ван сваке памети за овакву wеб апликацију, јер није у питању толико компликована база података, већ са мање-више једноставним функцијама. Такође, издвојити износ од 800.000 евра за одржавање сервера и апликације је,најблаже речено, бесмислено. Код нас у информационим технологијама се много тога тачно зна, па је цена, са овом базичном инфраструктуром јаког сервера, максимално од 2.500 до 3.000 евра годишње, али и са реално много бољом опремом од ове коју они сада користе, на то се још додају трошкови за одржавање базе и апликације,па вам је то, онда, то. Али ни то није све, касније смо проверили, да “ови генијалци” немају ни своје сервере, већ хостују код ЕУНет, што је још један разлог зашто су ове милионске цифре бесмислене, објашњава наш познати стручњак из ове области, који не жели да се јасним предсатвљањем замера “некоме”.
Подсећања ради, Шарчевићева приватна школа „Руђер Бошковић“, иначе, била је прва у Србији која је увела програме за електронско образовање које су нудиле баш хрватске фирме „Тесла“ и „Филеx“, а он је јавно промовисао квалитет услуга које су ове компаније пружале. Добар пример је, из новембра 2014. године, када је на београдско Конфернцији о иновацијама у образовању најављивао Андреја Безјака, власника фирме, као изузетног привредника “чији пројекат „Тесла“ у пракси изгледа фантастично!“ А онда је Младен Шарчевић у августу 2016. године дошао на место министра просвете, па тако и наставио да сарађује са поменутим Андрејом Безјаком. И већ након три месеца, од постављења на министарску функцију, Шарчевић и његово министарство подржавају конференцију „Курикулум Србија 2016“, коју је тада у Београду са партнерима организовала хрватска „Тесла“. Доста наших директора и наставника информатике присустовало је овом скупу, на коме се и “помињало” увођење електронских дневника код нас.

Иначе, хрватски бизнисмен Андреј Безјак има три компаније у Загребу. Сувласник је фирме „Филеx“, која је 2014. направила систем за учење на таблет рачунарима и увела га у неколико школа у Хрватској, а тај програм су назвли „Тесла“, па је он тада основао и фирму таквог назива, док је трећа његова фирма „Интендо Пословна логика“, регистрована за саветовање у вези са пословањем. Интересантно је да, како је писао хрватски тиражни дневник “Јутрањи лист”, пре великог посла у српском обаразовању, ове Безјакове фирме су махом пословале у “благом минусу” или на граници рентабилитета. “А онда им је кренуло”, како помало цинично констатују загребачке колеге, јер очигледно не позању добро могућности великих послова у суседној држави.

 

(Глас јавности)

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

code

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*