Пропали тоалети у основним школама нису приоритет за државу

crvenka

Иако се повећава број основних школа у којима тоалети не постоје или не раде, а лоша хигијена остаје ризик по здравље деце, њихова обнова није приоритет Министарства просвете и Покрајинског секретаријата за образовање. Истраживање ЦИНС-а показује да су уочи и током пандемије короне, од 2018. до ове године, школе 182 пута тражиле новац за реконструкцију или изградњу тоалета, али су ове институције одобриле само 20 пројеката. Према речима докторке из Завода за јавно здравље Пирот, приоритет мора да буде здравље деце.
Чучавци, лоша хигијена, непријатни мириси с времена на време и неисправни водокотлићи – овако један родитељ ученика ОШ Вук Караџић у Црвенки, код Врбаса, описује стање школског тоалета. У ту школу иде око 850 ученика.

„Апсолутно све треба мењати још јуче“, додаје родитељ који је желео да остане анониман.

Да је неопходна реконструкција овог тоалета раније је за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објаснила докторка Јелена Зелић из Завода за јавно здравље Сомбор:

„Нема врата, цеви су зарђале, чучавци су у питању. Чучавац јесте хигијенски облик тоалета, али овај је зарђао, пропао. Може ту да се сипа дезинфекционо средство до бесвести, али на крају нешто ни нема смисла“. Иако Зелић није рекла о којој се школи ради, ЦИНС је открио да је у питању Вук Караџић у Црвенки.

Школе се за обнову пре свега пријављују на конкурсе код Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Канцеларије за управљање јавним улагањима, а за мање пројекте, попут фарбања и замене расвете, средства може да обезбеди и локална самоуправа. Школе на територији Војводине новац могу да траже и Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице. У 2018. и 2019. години Покрајина је за школске пројекте имала годишњи буџет између 186 и 204 милиона динара, након чега следи Министарство са око 90 милиона динара.

Истраживање ЦИНС-а показује да уочи и током пандемије короне хигијена у школама није била приоритет Министарства и Покрајинског секретаријата када је у питању обнова школа, као и да су захтеви појединих школа одбијани годинама. За три године, од 2018. до краја 2020. од ове две установе су средства за обнову, изградњу или адаптацију школских тоалета тражена 182 пута. Одобрено је 20 пројеката. Покрајина је у том периоду у ове пројекте уложила 8,4% укупно додељеног новца, а Министарство 3,3%.
Да је школи у Црвенки потребна помоћ показује и то што су се три године за редом пријављивали на конкурсе. Према подацима до којих је дошао ЦИНС, ова ОШ је од Министарства 2018-2020. сваке године тражила 10,6 милиона динара за обнову тоалета. Одбијена је сваки пут.

Директорка школе Наташа Ђерић није желела да разговара са новинарком ЦИНС-а.

За ЦИНС су из Министарства раније рекли да та свота „далеко превазилази средства која се могу доделити само једној школи“.

Међутим, истраживање ЦИНС-а показује да је Министарство у последње три године више од овог износа доделило за четири школе: у две за замену столарије (у једној се стављала и фасада), у једној за салу за физичко у издвојеном одељењу и једној за реконструкцију спортског терена.

Тако је почетком 2020. године ОШ Станчић Милан Уча у Куману, крај Зрењанина, одобрено 10,9 милиона за реконструкцију терена у дворишту школе. За тај новац су, према подацима из јавне набавке коју је школа расписала, набављена два рукометна гола, замењени кошеви и рефлектори и бетонирано је двориште за око 320 ученика.

Пример школе из Црвенке није усамљен.

Раније смо показали да тоалети или лавабои за прање руку у 2019. години нису постојали или нису радили у најмање 87 основношколских објеката у Србији, као и да тај број расте.

ОШ 1. октобар из Башаида код Кикинде Министарство је 2020. одбило за средства за обнову тоалета.

Школа је новац исте године добила, али од локалне самоуправе. Уместо 4,8 милиона колико је тражила од Министарства, од Града Кикинде је стигло 1,7 милиона.

На питање зашто им Министарство није одобрило новац, директор школе Мирко Влајков одговара да није питао, а они сами не јављају:

„Не знамо зашто, они не дају информацију зашто одбију“.

Додаје да санитарни чворови од 70-их година прошлог века нису санирани, али тврди да је донацијом Града сада то решено.

Из Министарства нису пристали на интервју нити су одговорили на питања ЦИНС-а.

Оваква селекција пројеката траје већ годинама.

Покрајински секретаријат је 2018. издвојио новац за 59 пројеката, од чега три за обнову тоалета – укупно 7,7 милиона динара. Новац су у те сврхе тражиле 24 школе кроз 29 пројеката.

Исте године је Покрајина 4,7 милиона динара доделила једној школи за реконструкцију школског дворишта. У питању је ОШ Мирослав Антић у Оџацима.

Наредне године ситуација је била боља: од 53 одобрена пројекта, 10 је имало везе са обновом тоалета (а новац су тражиле 24 школе кроз 31 пројекат).

Дешавало се и да школа не добије новац за тоалете, али добије за неке друге радове. Тако, на пример, ОШ Јован Грчић Миленко у Беочину није успела до среди тоалете ни 2018. (за 1,5 милиона динара) ни 2019. (1,3 милиона динара), али је заменила столарију 2018. за 4,7 милиона динара.

Из Покрајинског секретаријата објашњавају да постоји више критеријума за оцену пријава. То су, између осталог, значај пројекта за ђаке и запослене, утицај на квалитет наставе, финансијска оправданост, одрживост. Наводе да нема ограничења у износу који школа може да тражи и добије.

Санитарни чворови су један од приоритета, поручују из Покрајине, али то су и санације кровова који прокишњавају, реконструкција инсталација, оштећене столарије, оштећених приступних путева и спортских терена, санација фасада које се урушавају.

Докторка Татјана Видановић из Завода за јавно здравље Пирот сматра да хигијена мора да буде приоритет у школама:

„Исправна вода за пиће у сваком тренутку, и то не само за пиће него и за прање руку, умивање, за све, пошто један део школа то нема“.

На питање да ли мисли да је важније улагање у тоалете или у друге пројекте попут уређења школских дворишта, Видановић напомиње да је изградња терена на далеком другом месту.

„Што се здравља тиче, то су две ствари које не могу да се пореде.“

Да ли се новац улаже у хигијену зависи и од тога да ли школе то уопште траже на конкурсима.

Тако је, на пример, ОШ Мића Станојловић из Коцељеве (место између Шапца и Ваљева) за салу за физичко у издвојеном одељењу 2019. од Министарства добила 11,5 милиона динара. То одељење тада је похађало 88 ученика. Са друге стране, подаци шабачког Завода за јавно здравље показују да у четири издвојена одељења ове школе, са по мање од десет ученика, не постоји могућност да се оперу руке. Директорка Соња Поповић није тражила новац за лавабое, јер, како каже, то покушавају од својих средстава да реше.

Покрајински секретаријат у одговору наводи и да око 20% свих поднетих захтева не испуњавају формалне услове:

„(То су) захтеви којима није приложена комплетна документација која је тражена конкурсом или су имали формалне недостатке као нпр. код предмера и предрачуна (старији је од 6 месеци, није потписан од стране одговорног пројектанта, није нумерисан), није достављена копија техничке документације или је иста била непотпуна, (…) пријава је поднета од стране погрешног подносиоца“.

Извор: CINS

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

code

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*