Prosvetari najslabije plaćeni od svih zanimanja koja traže fakultet. Iako je u prosveti 80 do 90 odsto visokoobrazovanih, zarade među najnižima

Nastavnici u novčaniku svakog meseca imaju minimalac manje

NASTAVNICI su pre samo pet godina mesečno zarađivali skoro tri minimalca. U novčaniku sada svakog meseca imaju jedan minimalac manje. Trećina profesora ne dobija ni ovoliko, jer su tehnološki višak, bez punog fonda časova. Od jeseni će lista prekobrojnih biti još duža, jer će se smanjiti broj đaka u klupama.

Samo u srednje škole krenuće 7.000 učenika manje, a i generacija prvaka manja je za više od hiljadu učenika. A još kada počne plaćanje nastavnika po broju đaka koje uče, mnogi će se naći u još lošijem materijalnom položaju. Nastavnik početnik danas može da zaradi 40.000 dinara, a kada je razredni starešina i za sobom ima decenije radnog staža – plata mu dostiže do 50.000 dinara.

- U prosveti između 80 i 90 odsto ljudi ima visoko obrazovanje, a spadamo među najslabije plaćene delatnosti. Naše zarade su na nivou plate spremačice u pojedinim javnim preduzećima – kaže za „Novosti“ Vladimir Adžić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika. – Sa Ministarstvom prosvete dogovoramo se oko toga da se koeficijenti promene i da se svake godine povećava raspon od minimalca do nastavničke plate.

Nastavnici sada primaju 2,2 minimalca, iako je 2008. godine taj odnos bio jedan prema 2,89. U naredne tri godine, trebalo bi da se povećava tako da januara 2016. godine bude ponovo vraćen na tri minimalne zarade, što bi u sadašnjim uslovima bila plata od oko 63.000 dinara!

U skorijoj budućnosti, međutim, prosvetari mogu samo da se nadaju povećanju od oko 240 dinara u oktobru, kada će celom javnom sektoru plate porasti za 0,5 odsto.

Sa sve lošijim materijalnim stanjem, osipa se i autoritet profesije nastavnika. Sve manje je dece koja bi „kad porastu“ htela da budu učitelji i profesori.

- Nisu prosvetni radnici frustrirani od toga što im je plata 5.000 ili 10.000 dinara manja, nego zbog maćehinskog odnosa države prema celoj prosveti – kaže za „Novosti“ Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. – Da se nastavnici rukovode samo novcem koji zarade, ceo prosvetni sistem bi se raspao devedesetih godina, kada su plate bile tri-četiri marke. Više od novca za prosvetni sistem je pogubno to što je prepušten sam sebi. Ministarstvo ne ide problemima u susret, već samo „gasi požare“.

Veliki je problem, dodaje, to što na papiru postoji vrednovanje nastavničkog rada, ali u praksi toga nema. Zakonom su propisana četiri stepena napredovanja, prema kojima bi prosvetari trebalo da budu plaćeni, ali se to ne primenjuje.

- Profesori moraju da idu na seminare, da ne bi ostali bez posla. Za ta usavršavanja nema para, pa ih najčešće sami plaćaju. A onda se zaradom ne napravi nikakva razlika između početnika i ljudi koji imaju iskustvo i koji se usavršavaju. To je najgora moguća uravnilovka – izričit je Sokić.

On dodaje da čak i u komšijskim zemljama, poput Slovenije i Rumunije, jedan nastavnik može da zaradi tri puta više od drugog, na osnovu kvalifikacija, dodatnih časova koje drži, kao i kvaliteta rada. Čak i u Americi, napominje, kada nastavnik u državnoj školi ostane bez norme časova, država ga dve godine štiti i prima punu platu.

Izvor Novosti