– Smisao probnog testiranja je da se vidi kakva su učenička postignuća, gde su problemi, u kojim oblastima i standardima. Ti zadaci struktuirani su isto kao za završni ispit. Učenici će dobiti 10 zadataka sa osnovnog nivoa, šest sa srednjeg i četiri sa naprednog. Za razliku od ovogodišnjeg završnog ispita, gde će pet zadataka biti delimično izmenjeno iz zbirke, a ostali nepoznati, na probnom testu će svi zadaci biti nepoznati – potvrđuje Dragana Stanojević, savetnik-koordinator za matematiku u ZVKOV i upozorava da nastavnici nikako ne bi trebalo da koriste probni test za ocenjivanje.
To ne bi smeli da rade, napominje i podvlači da je svrha celog posla da se vidi u kojim oblastima učenicima treba pomoći.
Na probnom testiranju đaci simuliraju završni ispit od početka do kraja, s tim što će oba testa u maju raditi u jednom danu, sa satom pauze između provere srpskog (maternjeg) jezika i matematike. Učenici tog dana u školu donose đačke knjižice, polažu u velikim prostorijama, školskim holovima, svečanim ili fiskulturnim salama, testove rade hemijskom olovkom i ne smeju da precrtavaju odgovore…

– Uputstva su ista, samo se razlikuju u završnoj rečenici, umesto „puno sreće na završnom ispitu u junu” stajaće „puno sreće na probnom testu” – komentariše Dragana Stanojević.
Uputstvo za đake će se naći na prvoj strani testa. A na poslednjoj je tabela za ocenjivanje, za nastavnike, koji dobijaju objašnjenje kako treba da pregledaju i boduju učeničke odgovore. Važno je pomenuti da su testovi iz matematike prevedeni i na jezike nacionalnih manjina i da njihovi predstavnici prave testove na maternjem jeziku. I da su testovi za učenike četvrtog razreda osmoletke iz matematike i prirode i društva takođe prevedeni na jezike nacionalnih manjina.

– Učenici sedmog razreda će ove godine raditi samo kompozitni test, a dogodine će na početku osmog imati probni test sa zadacima koji nisu korišćeni za završni ispit, a drugi krajem aprila ili u maju– navodi Stanojević.
Ana Pejić, savetnik-koordinator u ZVKOV za srpski jezik i književnost, najavljuje dve velike novine koje će, međutim, važiti samo na „generalnoj probi”, a kojima će se od đaka na testu iz srpskog tražiti da vode računa i o pravopisu u svim zadacima sa „otvorenim odgovorima” i pišu ćirilicom, „što takođe potpada pod pravopis – tako da učenici neće dobiti bod ako ne budu pisali ćiriličnim pismom”.

– Taj probni test za srpski jezik i književnost u pravom smislu biće probni jer će se u svim otvorenim odgovorima učenika meriti i pravopis. Oni će moći da naprave jednu pravopisnu grešku, bilo koju, i ipak će u ukupnom zbiru dobiti jedan poen na pravopis, ali samo sa još jednom greškom više, ostaće bez boda. Na taj način smo izašli u susret zahtevima članova Društva za srpski jezik i književnost, koji su tražili da se promeni vrednovanje tačnih odgovora koji su ispisani sa prvopisnim greškama – pojašnjava Ana Pejić i najavljuje da se iduće godine planira merenje i gramatičke pravilnosti u rečenici.

Na virtuelnom ispitu iz srpskog jezika, kao i iz matematike, biće takođe 20 zadataka, baš kao i na završnom ispitu.
Prema rečima Ane Pejić, ćiriličnim pismom je važno da se piše zato što je to u osnovi jezičke kulture – ukoliko učeniku daš pitanje na ćirilici, onda se od njega očekuje da odgovori na tom pismu, osim u zadacima gde se traži poznavanje latinice. Ako se poništava odgovor napisan olovkom, to je manja greška nego da piše latinicom, a pitanje je na ćirilici – kaže i naglašava da na završnom ispitu ove godine ipak neće biti vrednovanje pravopisa mimo zadataka gde se to isključivo traži.

JASNA PREPORUKA

Prema rečima rukovodioca Centra ZVKOV za ispite Srđana Verbića, rezultati probnih testova će se, kako je planirano, koristiti za „pravljenje boljih testova i bolje definisanje budućih standarda”.
– U ovom trenutku mi nemamo mehanizam da obradimo i prikupimo sve testove koji se rade u školama. Postoji uzorak škola od kojih ćemo uzeti testove i koji će se kasnije obrađivati u ZVKOV upravo za potrebe pravljenja novih, pouzdanijih testova. Škole bi svakako trebalo da čuvaju testove i na zahtev ih pošalju Ministarstvu, odnosno Zavodu, ali taj deo treba da se definiše pismom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje će se uputiti školama – naglašava Verbić, uz opasku da u Zavodu postoji vrlo jasna preporuka da ništa od rezultata ne služi ocenjivanju već, pre svega, samo „formativnoj proceni da proces učenja možemo da unapredimo, vidimo gde smo, na koje stvari u redovnom školskom radu treba da obratimo više pažnje”.

OSNOVNA SVRHA

Cilj ovog testiranja nije ocenjivanje individualnog rada učenika i nastavnika, niti poređenje pojedinačnih postignuća učenika, rada nastavnika i škola. Njegova je osnovna svrha da na različite načine doprinosi unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada: nastavnici razredne nastave dobiće podatke o tome u kojoj meri su ostvareni propisani standardi postignuća – da bi dodatno intervenisali u nastavnom radu i uskladili izvođenje nastave sa sadržajima, ciljevima programa i standardima; predmetni nastavnici će moći lakše, brže i bolje da rade sa budućim učenicima u petom razredu i planiraju dinamiku i sadržaj časova; direktori škola i stručni saradnici dobiće širu sliku obrazovnih postignuća učenika na kraju prvog obrazovnog ciklusa – kako bi mogli da planiraju određene mere za unapređivanje kvaliteta nastave, dok će učenicima biti omogućeno sticanje veštine rešavanja zadataka na testu i posredno podsticanje motivacije za učenjem, nabraja Vesna Kartal.

PROCENAT

Rezultati ovakvih testiranja pružaju podatke o nivou savladanosti gradiva prema definisanim standardima postignuća (koliki procenat učenika je savladao gradivo u očekivanoj meri). Osim toga, postignuća na ovim testovima mogu pružiti relevantne informacije u procesima samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja rada učenika, nastavnika i škole, predočava Vesna Kartal, savetnik-koordinator za praćenje ostvarenosti standarda i vrednovanje vaspitno-obrazovnog rada u ZVKOV.

Izvor: Prosvetni pregled