Poštovani gosti, predstavnici Ministarstva prosvete, Društva direktora škola Srbije, poštovani predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, reprezentativnih sindikata, kolege.

Dozvolite mi da izrazim zadovoljstvo što smo se danas ovde okupili svečanim povodom, i da vam uputim srdačnu dobrodošlicu na Skupštinu kojom obeležavamo 25 godina od osnivanja najvećeg prosvetnog sindikalnog udruženja – Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Veliko mi je zadovoljstvo što vas sa ovog mesta mogu pozdraviti i voditi kroz ovu našu svečanost. Na početku će nas izvođenjem himne Republike Srbije pozdraviti učenica osmog razreda OŠ Oslobodioci Beograda – Elena Topluha.

„Ljubezni srpski narode, nemoj ti meni za zlo uzimati što ja sve što mi zasmeta, kažem. Vreme je već, za živoga boga, vreme da počnemo slobodnije i razumnije misliti. Niko se neće ispraviti i poboljšati druge samo ukazujući na njihove pogreške. Razuman i pravdoljubiv čovek od sebe najpre počinje, sebe ispituje i sebe posmatra. Zato kažem, ništa mi na svetu ovom milije nije od moga roda. I koliko ga više ljubim, toliko sam mu više pravdu i istinu dužan predstavljati i kazivati. Rad sam srcem i dušom mojemu milomu narodu ugoditi, istinu svetlu kao sunce jasno mu kazivati.

Moj sinko, prošla su ona slepa i glupa vremena kad se je među nama govorilo – Bolje je šest vranaca u karuca, nego šest škola u glavi. Sad se je vreme preokrenulo. Učen čovek, ako će i pešice ići, svako ga poštuje, a neučena, videći gde se vozi na vranci, -Vranci vranca vuku, govore, i pravo imaju. Bogat čovek bez nauke nikakva dobra domovini svojoj i rodu ne čini. Kaži mi po duši, može li jedan čovek lekar biti, samo zato što se lekarom nazove, a lekarstva nikad nije naučio, niti zna šta je?

A kad kupiš kakvu lepu i skupu materiju za napraviti haljine, bi li je dao nekom terziji koji se samo terzija zove i drži u ruku velike makaze, a ne zna ni krojiti, ni šiti?

Ja ti zato, za mene kažem, idi za naukom. S njom ćeš svuda stići i svojim se životom ponositi. Pa i kad bude više onih koji ti o moralu govore i svojemu te putu vode, ne okreći se. Za mojim savetima pođi, pa ih savetima zdavago razuma posvećuj – knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!“
Ovim i ovakvim savetima obratio nam se Dositej Obradović, prvi ministar prosvete krajem 18. veka. Svedoči nam veliki Dositej o oslobađanju sopstvenog uma za kritičko sagledavanje života, ali i srpskog društva tog vremena koje je jednostavnim i jasnim stavovima analizirao. Kada danas, 250 godina od objavljivanja datih rukopisa pogledamo srpsku prosvetu, hoćemo li se postideti?
Retki su oni koji na Dositejevom putu opstaju uprkos zakonima koji im na put staju, vremenima koja se ubrzano menjaju, savremenim tokovima koji celo društvo nekim novim putevima vode.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije jedna je od malobrojnih koja već 25 godina istrajava u nameri da sledi savete ovog prvog profesora Velike škole, najučenijeg Srbina među evropskim narodima svog vremena.

Da na tom putu nije bilo lako opstajati, znaju svi koji su njime hodili: optuživani, kažnjavani, ali ipak ostadoše istrajni u borbi za pravedno i nepotkupljivo obrazovanje! „Oružje kojim se bore“ vremenom se izmenilo. Otpor urušavanju obrazovanja promenio je svoj oblik, ali zajednički ciljevi koje prepoznajemo u Dositejevim rečima i našem delanju – ni u jednom trenutku nisu se udaljili.

Za nama je 25 godina zajedničkih ciljeva i svaki, od i najmanjih i najvećih uspeha, zaslužuju da ih pamtimo.

U prethodnih 25 godina Unija je organizovala i održala na stotine štrajkova i protesta. Kada su se mnogi povlačili, strahovali za svoja egzistencijalna pitanja, sakrivali se iza polovičnih rešenja, mi nismo odustajali. Nismo prezali da se obratimo, suprotstavimo vlastima svaki put kada bi birokrate svojim odlukama nanele štetu školi, nastavniku ili učeniku. Tako su nastale:

• Bela knjiga o reformi školstva 2006.
• Kritika Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2009.
• Ko i kako vrednuje obrazovanje u Srbiji 2013.
• Laž epohe ili škola u liberalnom ključu 2017.
• Tako je besedila Unija 2019.

Teško je nabrojati sve gradove u kojima smo na tribinama, organizovanim skupovima, trgovima, školama… održali sastanke, besedili, odgovarali na prijatna i neprijatna pitanja.

Za nama su u prethodnim godinama i pravi kulturni, obrazovni i medijski programi koji svedoče o posvećenosti bitnim temama i pitanjima o budućnosti škole u Srbiji.

Emisije pod objedinjenim nazivom Prosveta ima reč u periodu od 2016. do 2023. godine privukle su eminentne stručnjake, goste, pravu elitu prosvetnog društva i pozicionirale Uniju među vrhunske institucije ne samo u oblasti sindikalnog, već i prosvetnog sistema.

I na kraju, ali ni u kom slučaju manje važno, za nama su Unijade, sindikalna okupljanja tokom kojih kolege učestvuju u nadmetanjima u sportu, recitovanju, kulinarskim umećima, ali istovremeno sklapaju poznanstva, šire sindikalne ideje i saradnju sa opštinskim odborima susednih ili udaljenih gradova.

U poslednjih godinu dana posebno se izdvaja potpisana Platforma za spas obrazovanja koju su, pored predsednika Unije, potpisali i dekani fakulteta – Filološkog, Hemijskog, Filozofskog, Matematičkog, Geografskog, Fakulteta za fizičku hemiju, Fizičkog fakulteta, Društvo direktora škola, svi reprezentativni sindikati obrazovanja u Srbiji. Ova Platforma još jedan je dokaz koliko je celokupnoj akademskoj zajednici značajno da se zajednički ciljevi ostvare za dobrobit svih koji se u sistemu obrazovanja nalaze, u bilo kojoj ulozi – nastavnici, učenici, roditelji, a više od svih – za dobrobit države.

Na Platformi nedostaje samo još jedan potpis, potpis Ministarstva prosvete, pa je ovo još jedan poziv da se i država priključi zajedničkim ciljevima.

Sa nama su danas i predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika od njenog osnivanja, do danas, pa vas pozivam da ih pozdravimo aplauzom i pozovemo da nam se obrate:

• Radovan Pavlović (1999 – 2000)
• Srećko Albić (2001)
• Miodrag Skrobonja(2001 – 2005) – nažalost, nije više sa nama, kao ni
• Leonardo Erdelji (2005 – 2011)
• Dragan Matijević ( 2011 – 2015)
• Jasna Janković (2015 – 2023)

U ime bivših predsednika obratila se Jasna Janković i istakla da je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije najjača sindikalna organizacija i pozvala da tako da u budućnosti i ostane. Istakla je značaj obuka za portparole i predstavnike Unije SPRS u prethodnom periodu.

Takođe, sa nama su i potpredsednici: Miodrag Protić – koji nas je podsetio na snagu sindikalne borbe u prethodnim vremenima, Bojan Minović, Milan Jevtić i Zvonimir Jović. Ovo je trenutak i da se podsetimo nekih od osnivača Unije koji su za sobom ostavili nemerljiv trag, a više ih nema među nama: Živan Pešić i Ilija Marković iz Kraljeva i Slavoljub Novaković iz Velike Plane.

Svojim prisustvom čast su nam ukazali i Zoran Kostić, posebni savetnik ministra prosvete i Miloš Blagojević, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje odraslih. U ime Ministarstva prosvete, Zoran Kostić je uputio čestitku i istakao spremnost na zajednički rad u cilju popravljanja nedostataka u prosvetnom sistemu.

Takođe, sa nama je i Društvo direktora, Ivan Ružičić, Mile Saković i Dejan Nedić, koji je preneo podršku Društva koje predstavlja.

Povodom obeležavanja 25 godina postojanja Unija je pripremila prigodne poklone svim gradskim odborima, pa im je predsednik Dobrivoje Marjanović uručio zastave sa simbolima zajedničke sindikalne borbe.

Koleginica Gordana Arsić je kazivanjem stihova Stefana Simića – Generacijama koje rastu bez poezije podsetila da je zadatak nastavnika da nove generacije usmerava ka ispravnim vrednostima za koje se svih ovih godina Unija i bori.

Predsednik Dobrivoje Marjanović pozdravio je sve prisutne goste, a zahvalio se potpredsedniku Zvonimiru Joviću, rukovodiocu Resora za obrazovni sistem Snežani Petrović Romandić, rukovodiocu Resora za finansije, analitiku i članstvo Martinu Mihailoviću, rukovodiocu za informisanje i marketing Vladanu Ćiriću, portparolu Mirjani Gašić, bivšim saradnicim Vladimiru Adžiću i Vesni Jerotijević i tehničkoj podršci Nikoli Bradariću i Filipu Klainu na organizaciji današnjeg skupa.

Istakao je da borba mora da bude neprestana i da neće biti odustajanja od postulata na kojima je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije nastala 1999. godine.

Metaforom o nesaginjanju kičme podvukao je da je Unija organizacija koja neće dozvoliti da joj savremeni trendovi uruše osnovne postulate postojanja i četvrt veka rada.