Поштовани гости, представници Министарства просвете, Друштва директора школа Србије, поштовани председници Уније синдиката просветних радника Србије, репрезентативних синдиката, колеге.

Дозволите ми да изразим задовољство што смо се данас овде окупили свечаним поводом, и да вам упутим срдачну добродошлицу на Скупштину којом обележавамо 25 година од оснивања највећег просветног синдикалног удружења – Уније синдиката просветних радника Србије.

Велико ми је задовољство што вас са овог места могу поздравити и водити кроз ову нашу свечаност. На почетку ће нас извођењем химне Републике Србије поздравити ученица осмог разреда ОШ Ослободиоци Београда – Елена Топлуха.

„Љубезни српски народе, немој ти мени за зло узимати што ја све што ми засмета, кажем. Време је већ, за живога бога, време да почнемо слободније и разумније мислити. Нико се неће исправити и побољшати друге само указујући на њихове погрешке. Разуман и правдољубив човек од себе најпре почиње, себе испитује и себе посматра. Зато кажем, ништа ми на свету овом милије није од мога рода. И колико га више љубим, толико сам му више правду и истину дужан представљати и казивати. Рад сам срцем и душом мојему милому народу угодити, истину светлу као сунце јасно му казивати.

Мој синко, прошла су она слепа и глупа времена кад се је међу нама говорило – Боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави. Сад се је време преокренуло. Учен човек, ако ће и пешице ићи, свако га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, -Вранци вранца вуку, говоре, и право имају. Богат човек без науке никаква добра домовини својој и роду не чини. Кажи ми по души, може ли један човек лекар бити, само зато што се лекаром назове, а лекарства никад није научио, нити зна шта је?

А кад купиш какву лепу и скупу материју за направити хаљине, би ли је дао неком терзији који се само терзија зове и држи у руку велике маказе, а не зна ни кројити, ни шити?

Ја ти зато, за мене кажем, иди за науком. С њом ћеш свуда стићи и својим се животом поносити. Па и кад буде више оних који ти о моралу говоре и својему те путу воде, не окрећи се. За мојим саветима пођи, па их саветима здаваго разума посвећуј – књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци!“
Овим и оваквим саветима обратио нам се Доситеј Обрадовић, први министар просвете крајем 18. века. Сведочи нам велики Доситеј о ослобађању сопственог ума за критичко сагледавање живота, али и српског друштва тог времена које је једноставним и јасним ставовима анализирао. Када данас, 250 година од објављивања датих рукописа погледамо српску просвету, хоћемо ли се постидети?
Ретки су они који на Доситејевом путу опстају упркос законима који им на пут стају, временима која се убрзано мењају, савременим токовима који цело друштво неким новим путевима воде.

Унија синдиката просветних радника Србије једна је од малобројних која већ 25 година истрајава у намери да следи савете овог првог професора Велике школе, најученијег Србина међу европским народима свог времена.

Да на том путу није било лако опстајати, знају сви који су њиме ходили: оптуживани, кажњавани, али ипак остадоше истрајни у борби за праведно и непоткупљиво образовање! „Оружје којим се боре“ временом се изменило. Отпор урушавању образовања променио је свој облик, али заједнички циљеви које препознајемо у Доситејевим речима и нашем делању – ни у једном тренутку нису се удаљили.

За нама је 25 година заједничких циљева и сваки, од и најмањих и највећих успеха, заслужују да их памтимо.

У претходних 25 година Унија је организовала и одржала на стотине штрајкова и протеста. Када су се многи повлачили, страховали за своја егзистенцијална питања, сакривали се иза половичних решења, ми нисмо одустајали. Нисмо презали да се обратимо, супротставимо властима сваки пут када би бирократе својим одлукама нанеле штету школи, наставнику или ученику. Тако су настале:

• Бела књига о реформи школства 2006.
• Критика Закона о основама система образовања и васпитања 2009.
• Ко и како вреднује образовање у Србији 2013.
• Лаж епохе или школа у либералном кључу 2017.
• Тако је беседила Унија 2019.

Тешко је набројати све градове у којима смо на трибинама, организованим скуповима, трговима, школама… одржали састанке, беседили, одговарали на пријатна и непријатна питања.

За нама су у претходним годинама и прави културни, образовни и медијски програми који сведоче о посвећености битним темама и питањима о будућности школе у Србији.

Емисије под обједињеним називом Просвета има реч у периоду од 2016. до 2023. године привукле су еминентне стручњаке, госте, праву елиту просветног друштва и позиционирале Унију међу врхунске институције не само у области синдикалног, већ и просветног система.

И на крају, али ни у ком случају мање важно, за нама су Унијаде, синдикална окупљања током којих колеге учествују у надметањима у спорту, рецитовању, кулинарским умећима, али истовремено склапају познанства, шире синдикалне идеје и сарадњу са општинским одборима суседних или удаљених градова.

У последњих годину дана посебно се издваја потписана Платформа за спас образовања коју су, поред председника Уније, потписали и декани факултета – Филолошког, Хемијског, Филозофског, Математичког, Географског, Факултета за физичку хемију, Физичког факултета, Друштво директора школа, сви репрезентативни синдикати образовања у Србији. Ова Платформа још један је доказ колико је целокупној академској заједници значајно да се заједнички циљеви остваре за добробит свих који се у систему образовања налазе, у било којој улози – наставници, ученици, родитељи, а више од свих – за добробит државе.

На Платформи недостаје само још један потпис, потпис Министарства просвете, па је ово још један позив да се и држава прикључи заједничким циљевима.

Са нама су данас и председници Уније синдиката просветних радника од њеног оснивања, до данас, па вас позивам да их поздравимо аплаузом и позовемо да нам се обрате:

• Радован Павловић (1999 – 2000)
• Срећко Албић (2001)
• Миодраг Скробоња(2001 – 2005) – нажалост, није више са нама, као ни
• Леонардо Ердељи (2005 – 2011)
• Драган Матијевић ( 2011 – 2015)
• Јасна Јанковић (2015 – 2023)

У име бивших председника обратила се Јасна Јанковић и истакла да је Унија синдиката просветних радника Србије најјача синдикална организација и позвала да тако да у будућности и остане. Истакла је значај обука за портпароле и представнике Уније СПРС у претходном периоду.

Такође, са нама су и потпредседници: Миодраг Протић – који нас је подсетио на снагу синдикалне борбе у претходним временима, Бојан Миновић, Милан Јевтић и Звонимир Јовић. Ово је тренутак и да се подсетимо неких од оснивача Уније који су за собом оставили немерљив траг, а више их нема међу нама: Живан Пешић и Илија Марковић из Краљева и Славољуб Новаковић из Велике Плане.

Својим присуством част су нам указали и Зоран Костић, посебни саветник министра просвете и Милош Благојевић, помоћник министра за средње образовање и васпитање одраслих. У име Министарства просвете, Зоран Костић је упутио честитку и истакао спремност на заједнички рад у циљу поправљања недостатака у просветном систему.

Такође, са нама је и Друштво директора, Иван Ружичић, Миле Саковић и Дејан Недић, који је пренео подршку Друштва које представља.

Поводом обележавања 25 година постојања Унија је припремила пригодне поклоне свим градским одборима, па им је председник Добривоје Марјановић уручио заставе са симболима заједничке синдикалне борбе.

Колегиница Гордана Арсић је казивањем стихова Стефана Симића – Генерацијама које расту без поезије подсетила да је задатак наставника да нове генерације усмерава ка исправним вредностима за које се свих ових година Унија и бори.

Председник Добривоје Марјановић поздравио је све присутне госте, а захвалио се потпредседнику Звонимиру Јовићу, руководиоцу Ресора за образовни систем Снежани Петровић Романдић, руководиоцу Ресора за финансије, аналитику и чланство Мартину Михаиловићу, руководиоцу за информисање и маркетинг Владану Ћирићу, портпаролу Мирјани Гашић, бившим сарадницим Владимиру Аџићу и Весни Јеротијевић и техничкој подршци Николи Брадарићу и Филипу Клаину на организацији данашњег скупа.

Истакао је да борба мора да буде непрестана и да неће бити одустајања од постулата на којима је Унија синдиката просветних радника Србије настала 1999. године.

Метафором о несагињању кичме подвукао је да је Унија организација која неће дозволити да јој савремени трендови уруше основне постулате постојања и четврт века рада.