Najveći broj prijava za zlostavljanje na poslu iz oblasti obrazovanja i zdravstva. Mnogi radnici tvrde da su zlostavljani, ali se retko odlučuju na tužbu

 KRUŠEVAC – Najviše žalbi na poslodavce zbog zlostavljanja na poslu u Rasinskom okrugu dolazi iz oblasti obrazovanja i zdravstva. Prema informacijama udruženja „No mobing“ iz Beograda, od početka godine pristiglo je osam prijava zbog mobinga, a više poziva odnosilo se na zahtev radnika da im se pojasni priroda mobinga.

- Najveći problem je to što zaposleni nemaju od koga da saznaju koja su njihova prava i obaveze po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja – kaže Vera Kondić, predsednica udruženja „No mobing“. – Dešava se i da im poslodavci ne daju Obaveštenje o zabrani zlostavljanja, koje je svaki zaposleni trebalo da dobije na ruke u mesecu posle početka primene ovog zakona, a svaki novi radnik od momenta zaposlenja. Zakon se odnosi na sve bilo da su zaposleni na neodređeno bilo na određeno vreme.

 U obaveštenju neretko nedostaje ime osobe za podršku kao i lista posrednika, koja se vodi kod poslodavca.

- Postupke posredovanja u slučajevima mobinga sprovode uglavnom ljudi koji nisu obučeni za taj osetljiv posao. Zaboravlja se da su žrtve mobinga osobe koje su imale traumatična iskustva na radnom mestu i koja imaju različite psihosomatske posledice razarajućeg dejstva stresa – kažu u Udruženju. – Prihvatajući da rade posao koji ne znaju, ovakvi posrednici, praktično, nastavljaju mobing i produžavaju agoniju žrtava, neminovno ih uvode u sudske sporove, koji ih koštaju novčano i zdravstveno. Zato ne čudi što je sve veći broj neuspešnog posredovanja koje završava na sudu, jer zakon ima malo informacija o postupsku posredovanja.

PODRŠKA UDRUŽENjE „No mobing“, čije je sedište u Beogradu, (0642127880, e-mail: nomobbing.bg@gmail.com) pruža pomoć u slučajevima mobinga na teritoriji cele Srbije, a sarađuju sa advokatima i lekarima u Rasinskom okrugu.

- Konstantno sam izložen stresu i zato sam morao da podnesem tužbu – kaže Z. Đ., radnik Istorijskog arhiva, koji se žali da je iz službe održavanja premešten da radi posao portira.

Pred sudom su se našle i druge ustanove u Rasinskom okrugu – škole i komunalna preduzeća. Belika većina radnika koji kažu da su žrtve zlostavljanja na poslu ipak se teško odlučuju za tužbu. To se posebno odnosi na žene, koje su diskriminisane po više osnova.

To ukazuju i rezultati istraživanja među 300 radnica iz Kruševca, Jagodine i Južnobačkog okruga.

- Ugovorom o radu predviđeni su mi dodatni poslovi u neuslovnoj prostoriji, oduzeta su mi sredstva za rad, a posle mog insistiranja da se određene situacije regulišu u pisanoj formi, dobila sam upozorenje pred otkaz. Uz to sam prikazivana kao neodgovorna i nestručna – posvedočila je u istraživanju N. N. iz Kruševca (45).

ZLOSTAVLjANjE

AUTORKE istraživanja o diskriminaciji žena na radnom mestu Zorica Savić Nikolić i Evica Jeremić kažu da praksa pokazuje da se teško pravi razlika između mobinga i diskriminacije. Anketirane žene su i sivu ekonomiju navele kao diskriminaciju.

 Izvor: Večernje novosti