Sve je više ostavljene ili oduzete dece u Srbiji. Godinama se broj dece o kojima brinu ustanove ili staratelji kretao oko 6.000, da bi od 2011. počeo dramatičan rast. Taj broj je pretprošle godine, po podacima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, dostigao 9.421, a lane 9.500.

Od ukupnog broja dece bez roditeljskog staranja u Srbiji, 38 mališana je ostalo samo posle zločina, a 20 odsto napuštenih oduzeto je roditeljima zbog nebrige. Razlozi što roditelji sve češće napuštaju decu, različiti su i kreću se od bede i nemaštine do porasta broja roditelja zavisnika od droge i alkohola. Evidentna je i aktivnija uloga centara za socijalni rad koji vode veću brigu o deci nego što su to činili prethodnih godina. Trećina dece je bez roditelja ostala zbog neodgovarajućeg staranja o njima. U 15 odsto slučajeva roditeljima su deca oduzeta zbog toga što su oni objektivno bili sprečeni da se o njima staraju zbog duševne bolesti. Oko deset odsto dece odrasta bez oca i majke jer su oni umrli, a nešto manje od pola procenta jer su kao bebe ostavljeni na ulici.

Pošto je država odlučila da što manje dece bude smešteno u domove, odnosno socijalne ustanove, ona se preko usvajanja, starateljstva i hraniteljstva smeštaju u porodice. U Srbiji je prošle godine usvojeno 98 mališana, uglavnom najmlađih, jer se usvojitelji retko odlučuju da pruže dom deci starijoj od sedam godina. U domovima je trenutno oko 480 mališana, i to uglavnom starijih. Od tog broja za oko 60 odsto je pokrenut postupak traženja usvojitelja. U hraniteljskim porodicama je trenutno između 5.500 i 6.000 mališana.

U jedinstvenom registru potencijalnih usvojitelja trenutno ima između 730 i 780 usvojitelja. Svi oni tek kada prođu celokupnu proceduru utvrđivanja opšte podobnosti za roditeljstvo izjašnjavaju se o takozvanim poželjnim karakteristikama deteta koje žele da usvoje. Većina ih traži da je dete malo, zdravo, bez zdravstvenih i razvojnih problema i da bude pripadnik određene nacionalne grupe. To su, većinom, deca od jedne do tri godine. Onu između pet i sedam godina usvajaju bračni parovi koji prelaze zakonsku granicu od 45 godina razlike između potencijalnog usvojenika i usvojitelja.

Načelnik u Sektoru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike za brigu o porodici Dragan Vulević objašnjava da se u Srbiji ljudi odlučuju na usvajanje tek kada iscrpe sve mogućnosti da postanu prirodni roditelji.

– Biramo roditelje koji će na najbolji mogući način zadovoljiti potrebe deteta u obrazovanju, vaspitanju, emocionalnom razvoju, socijalizaciji, zdravlju… Sistem socijalne zaštite formiran je tako da omogući detetu da jednog dana bude sposobno da se samo o sebi brine i da može da funkcioniše kao samostali građanin. – kaže Vulević.

Lj. Malešević

Mališane sa smetnjama niko neće

Po rečima Lidije Kozarčanin iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, tedencija je da što manje dece bude smešteno u domove a što više u druge porodice. Ona dodaje da se u domove uglavnom smeštaju deca koja imaju smetnje u razvoju za koje se teško nalaze hranitelji. Iz statistike tog zavoda vidi se da je otprilike svako četvrto dete bez roditeljskog staranja s nekim invaliditetom. Podaci pokazuju da je u porastu i broj dece koja ostanu bez roditelja zbog porodičnog nasilja, kao i da su deca sve češće i direktni svedoci ubistva svojih majki.

Izvor Dnevnik