Nepremostiv je jaz između struke koja ne odstupa od stava da rodno osetljivom jeziku nije mesto u udžbenicima i dužnosti koju svima koji se obrazovanjem bave nameće Zakon o rodnoj ravnopravnosti − da se ubuduće „jezikom koji je u skladu sa gramatičkim rodom” pišu udžbenici, nastavni materijali, svedočanstva, diplome, zvanja, zanimanja… Prema saznanjima „Politike” sve srbističke katedre, sa svih šest državnih univerziteta u Srbiji, i Nacionalni prosvetni savet, saglasni su sa stručnim mišljenjem Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, da se novim standardima kvaliteta udžbenika (koji su još na nivou predloga, nisu usvojeni) ne insistira na korišćenju rodno osetljivog jezika u udžbenicima.

− Budući da se u Predlogu standarda kvaliteta udžbenika na više mesta, sasvim opravdano, insistira na tome da pitanja, zadaci i nalozi u udžbenicima i svim tekstovima budu jasno formulisani, prilagođeni uzrastu i razvojnom nivou učenika, da jezik kojim su napisani bude funkcionalan i doprinosi lakšem razumevanju sadržaja, potpuno je nejasno zašto se u njemu insistira na rodno osetljivom jeziku, iako se u samom tekstu predloga on ne primenjuje, nego se na njegovom početku nalazi rečenica: „Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koji se odnose.” Ukoliko se, sasvim opravdano, ovom formulacijom želela izbeći komplikovana rečenična struktura nastala upotrebom paralelnih formi za označavanje osoba muškog i ženskog pola, nejasno je zašto ne bi slična uvodna formulacija, koja se iz ugla jezičke nauke smatra jedino ispravnom, mogla biti obavezan deo svakog udžbenika i nastavnog sredstva nego se insistira na upotrebi rodno osetljivog jezika − navodi se u stručnoj oceni Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika u dopisu NPS-u u koji je „Politika” imala uvid.

Na poslednjoj sednici ovog najstručnijeg savetodavnog tela svi članovi jednoglasno su podržali stav nauke.

A nauka negoduje što se u predlogu dokumenta koji će propisivati standarde kvaliteta udžbenika navodi da se u proceni ravnopravnosti mogu koristiti preporuke date u „Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika” i „Vodiču za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi u Srbiji”.

− Budući da u ovim publikacijama nije zastupljen stav zvanične srbistike, te da u njima nisu navedene odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezika u kojima je jezička struka zaključila da primena odredbi koje se tiču jezika u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti predstavljaju nasilje nad srpskim jezikom i njegovom književnojezičkom normom, one ne mogu biti uzorne prilikom sastavljanja udžbenika i njihovog ocenjivanja kada je jezik u pitanju. Umesto njih treba preporučiti „Normativnu gramatiku srpskog jezika”, ovogodišnje izdanje Matice srpske, u kojoj postoji poglavlje i o ovom domenu upotrebe standardnog srpskog jezika − naglašavaju lingvisti.

Jezički stručnjaci su ukazuju i da je prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti (član 73, stav 2) primena rodno osetljivog jezika u udžbenicima odložena (član 37, stav 1, tačka 4, podtačka 3) do 2024. godine. I to je tačno, ali se odlaganje primene rodno osetljivog jezika, po ovom zakonu koji je na snazi nešto više od godinu dana, ne odnosi i na utvrđivanje standarda kvaliteta udžbenika, koje je u toku. Da bi udžbenici bili napisani rodno osetljivim jezikom to prvo mora biti predviđeno i standardima kvaliteta udžbenika. Tu ništa sporno ne vidi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, a tako je i na poslednjem zasedanju NPS-a objasnila Tatjana Mišović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji je i uradio predlog novih, izmenjenih i dopunjenih, standarda kvaliteta udžbenika.

Isti standardi, razjasnila je Mišovićeva, odnose se na sve udžbenike − na srpskom i na jezicima nacionalnih manjina. Imajući to u vidu srbisti pitaju „zbog čega se samo za srpski jezik navode odgovarajući normativistički priručnici – i oni koji nisu prihvaćeni u zvaničnoj srbistici, što je nedopustivo”. Ukazuju i da bi predviđeni standard koji nalaže: „U udžbeniku se poštuje jezička i pravopisna norma jezika na kojem je udžbenik napisan” bio neostvariv za udžbenike na srpskom jeziku, ukoliko se primenjuju odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Takođe, primećuju da bi to moglo biti posebno problematično i iz ugla matičnih država maternjih jezika ovdašnjih nacionalnih manjina koji „u manjoj ili većoj meri ne podržavaju obaveznu primenu rodno osetljivog jezika.”

Poverenik za ravnopravnost: Ne može se sprečiti primena rodno senzitivnog jezika

Kako premostiti rascep, učiniti da standardi kvaliteta udžbenika (i budući udžbenici) budu napisani u skladu sa zahtevima lingvistike koji uživaju podršku NPS-a i Zakona o rodnoj ravnopravnosti? Šta je u ovom slučaju važnije, ono što nalaže nauka i struka ili ono što propisuje zakon? Na te nedoumice, na upit „Politike”, stigao je odgovor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

− Primenu i uvođenje rodno senzitivnog jezika ne mogu sprečiti nikakvi pokušaji da se pod izgovorom pravnih nejasnoća ustvari ženi ne prizna uloga koju ima u društvu. Rodno senzitivan jezik je već zaživeo, jer mlađe generacije bez problema prihvataju i izgovaraju razna do juče tipično „muška” zanimanja u ženskom rodu – vojnikinja, kadetkinja, psihološkinja, naučnica, republikanka, inženjerka… Uostalom, srpski jezik, na čijoj zaštiti mnogi insistiraju, odvajkada poznaje rod, broj i padež, te ni u ovom slučaju, ne vidimo razlog za odstupanja − nemaju dilemu u instituciji posvećenoj zaštiti ravnopravnosti.

Izvor: Politika