Ružić: Plate nastavnika nisu male …

ruzic

Ministar prosvete Branko Ružić gostovao je u emisiji “Sučeljavanje” na Radio-televiziji Vojvodine i tom prilikom rekao da je važno da ne pristupamo pitanju proslave mature na emotivan način, te da razume da je to tradicija koju smo svi prošli.

Deca su za nastavu u prirodi, za rekreativnu nastavu, za proslave. Zatražili smo od Kriznog štaba preporuku za okupljanja i dolazimo ka jednom održivom rešenju. Dr Predrag Kon je rekao da treba da utvrdimo kriterijume za okupljanja generalno, što će onda važiti i za maturske proslave. Nadam se da ćemo doći do mogućnosti da se organizuju maturske večeri. Od predškolskih ustanova do visoko-školskih, vi imate 1.250.000 dece i mi nemamo pravo na grešku. Sa pažnjom slušamo Krizni štab. Nadam se da ćemo iduće nedelje izaći sa modelom okupljanja. Krizni štab predano radi na tome, približili smo ideje kao da iznađemo model koji će biti održiv. Matursko veče je životni događaj… tu su odela, haljine. Važno je i sa aspekta privrede. Važno je da se strpimo , a najgore da se tako nešto radi ilegalno. Brojke su zaista pale, daj Bože da dođemo do zelene grane. Mislim da nema razloga toliko rigidno sagledavamo stvari, da imamo mali ventil da se opustimo“, rekao je ministar.

U emisiji je govorio i direktor Osnovne škole „Đorđe Natošević“ Nedeljko Đorđić, koji je rekao da je ponosan na to kako je ceo sistem prosvete izdržao tokom pandemije.

„Nastavnici su podneli velik teret, bili su na prvoj borbenoj liniji. Najvažnije je da se i danas vidimo, da smo živi i zdravi. Svako znanje se može nadoknaditi. Svaka čast nastavnicima u malim sredinama koji su radili bez osnovnih sredstava. I dalje ima genijalaca koji su pokazali veliko znanje.“, rekao je Đorđić.

Ministar Ružić je rekao da dugujemo veliku zahvalnost za posvećenost i inovativnost nastavnom i vannastavnom osoblju, ali najviše deci, kao i da obrazovni sistem nije bio plodno tle za prenošenje koronavirusa.

„Obrazovanje ne sme biti eksperiment. Treba gledati perspektivu od 50 godina, da idemo u korak sa vremenom, ali i da sačuvano nacionalni identitet i tradiciju. Postoji kontinuitet reformskog procesa, reforma kurikuluma se završava sa ovom godinom. Ministri su prolazna kategorija, a ljudi koji vode ovaj sistem su nevidljivi, ali najvažniji.

Imali smo veliki broj edukacija za digitalno opismenjavanje, nastavnici su ovladali time. Đaci i studenti su već opismenjeni, oni žive u 21. veku. Nema priča da je izgubljena godina. Uvek ste imali vanserijsku decu i onu koja nisu zainteresovana“, objašnjava Ružić.

Đorđić kaže da je posmatrao kako su snašle kolege iz nekih razvijenih zemalja EU, te da smo po mnogo čemu odradili bolji posao nego oni tamo.

„Nije izgubljena godina. Najveća slabost je bilo nedostatak računara. Škola je omogućavala da se dođe u školu i da roditelj uzme pripremu za nastavu u pisanoj formi. U prvom momentu, dok nije stigla oprema, ljudi su se lepo snašli. Škole su se od ove školske godine opredelile za određene platforme, koje su bile plaćene od strane Ministarstva prosvete, što je odlično“, rekao je on

Ružić se osvrnuo i na socijalni dijalog, rekavši kako ispada da je koronavirus opravdanje da se ovaj dijalog ne vodi.

„Ja sam protiv toga. Kada pogledamo sektorska povećanja plate u javnim službama, tu su vojska policija, zdravstvo i prosveta. Da li su bila dovoljna – ne, da li su bila realna – da. Pominjali su se platni razredi, koji bi bili pravični. Nije plata isključiv razlog zašto je posao nastavnika deficitaran. Atraktivnost profila zavisi i od menadžmenta fakulteta“, rekao je ministar.

Govoreći o deficitu nastavnika matematike, Nedeljko Đorđić je naglasio kako oni koji dobro poznaju matematiku idu na FTN, te da su direktori škola tokom pandemije bili u situaciji da otimaju profesore jedni od drugih.

„Država mora strateški da se ophodi prema ovom pitanju. Stopa izdvajanja za obrazovanje je 2,9 odsto budžeta, treba da ima više sredstava za obrazovanje i nauku. Što se tiče unapređenja uslova rada, za nauku treba više sredstava, da naši naučnica imaju bolje uslove. Trebalo bi da se utvrdi sistem nagrađivanja za najbolje radnike, da nema više uravnilovke, da nagradimo najbolje od nas. Da istaknemo, 46 najboljih učenika iz Novog Sada su bili na Krfu. Promocija najboljih među decom bi stvorilo i manje nasilja“, objašnjava on.

Ružić podseća na činjenicu da je tih povećanja plata bilo i da samo povećanje nije glavno, nego i ulaganje u infrastrukturu.

„Imamo četiri naučno-tehnološka parka, start-ap kompanije, klinci ovde rade svetski biznis. Takvih ulaganja nije bilo u poslednjih 50 godina u visoko-školske ustanove. Treba da imamo kontinuitet. Pedagogija je atraktivna i ne vidim tu taj manjak, jedini je manjak kod matematike i fizike. Tragamo zajedničkim snagama, da vidimo šta je rešenje. Nema vaspitno-obrazovnog procesa bez matematike. Kada živite u uređenju koje ima primese kapitalizma, onda i tržište opredeljuje neke segmente, ali to nije opravdanje da se ne izvrši državna intervencija. Naći ćemo rešenje, ali svako će na uprošćen način reći da su male plate. One nisu male… nisu ni zadovoljavajuće, ali to nije odlučujuće za bavljenje ovim poslom“, zaključio je on.

Izvor: RTV

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*