SAVINDAN, SVETI SAVA

sveti sava
Prvi Arhiepiskop srpski, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine. Kao mladić pobegao na Svetu Goru gde se zamonašio. Za njegovim primerom je nešto kasnije pošao i njegov otac, posle smrti poznat pod monaškim imenom Simeon Mirotočivi. Sveti Sava je bio izuzetno obrazovan i energičan čovek koji je u Nikeji uspeo da izdejstvuje nezavisnost Srpske Pravoslavne crkve i postane prvi Arhiepiskop srpski. Podigao je zajedno sa ocem manastir Hilandar, a potom mnoge manastire i škole po Srbiji. Podigao je i prve bolnice koje su bile pri većim manastirima. Po smrti, Savine mošti su prenesene u manastir Mileševa 1237. godine, a Turci ih spališe 1594. godine, na Vračaru. Na tom mestu se danas nalazi hram Svetog Save.
Savindan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik.

Pošto je Sveti Sava zaštitnik svih srpskih škola, i slavi se kao školska slava, na sam Savindan, ili neki dan pre, đaci pripremaju priredbe sa prigodnim programom, recitacijama, skečevima, itd. koji govore o životu i delu našeg najvećeg svetitelja. Mnoge pesme su ispevane o Svetom Savi, i budući da je on uzor za sve Srbe, to se često Pravoslavlje u Srba naziva Svetosavlje – put Svetog Save.
Narodni običaji

Ο Svetom Savi postoje mnoge angedote i priče, ali je narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča. On je putujući Božiji čovek, putuje po srpskim zemljama, zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa, kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino…

U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju na ovaj dan žito. U takovskom kraju veruje se da su svi vuci, psi Svetog Save. Uvreženo je mišljenje da je on gospodar vukova i da vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi. U Hercegovini opet pričaju da je Sveti Sava bio nekada pastir, pa jednom njegov pas blago ujede zalutalu ovcu. Sava se naljuti i prokle kera da više ništa ne jede osim onog što otme. Tako je taj pas pobegao u planinu i postao vuk.

Veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom, ο čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je onaj kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Užičke Požege.

Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana. Ako zagrmi na dan Svetog Save, onda će po narodnom verovanju, nastati veliki događaji na zemlji: „Grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime kad mu vreme nije“.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*