Na kraju javne rasprave jedino je jasno da resorna ministarstva ostaju pri predloženom nacrtu, a da sindikati najavljuju štrajkove i blokade. Jer, sindikati su svesni da zakon o radu može biti – a bilo je tako i u prethodnim slučajevima kada je “radnički ustav” krojen – donet i bez njihove saglasnosti, jer konačnu reč daje najpre Vlada a potom poslanici Skupštine Srbije. Dakle, konačan sud o budućem zakonu o radu mnogo više zavisi od političara nego od učesnika u socijalnom dijalogu, ma koliko oni smatrali da su bitni prilikom njegovog uobličavanja.

No, da je i političarima važna široka saglasnost učesnika u socijalnom dijalogu prilikom donošenja zakona o radu potvrdio je i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlada Srbije, koji je pre nekoliko dana zatražio da se sa sindikatima nađe zajednički jezik o ovom zakonskom predlogu. Koji, kako je istakao, mora da se menja. I premijer Ivica Dačić je poručio da se mora naći kompromis, jer je suština da se njime ne oštete radnici a preduzeća učine efikasnijim.

E sad, kako i na koji način učiniti da radnici budu zadovoljni isto koliko i poslodavci, to je glavni kamen spoticanja, jer ne postoji mehanizam da se to u isti mah postigne. Sindikati tvrde da se novi zakon donosi na štetu radnika a u korist gazda, a poslodavci da se samo ispravljaju prethodni zakonski akti koji su doneti iz demagoških a ne ekonomskih razloga.

Elem, jasno je da do petka, kada je završena javna rasprava, zapravo ništa konkretno nije urađeno i da se moraju preduzeti dalji koraci koji će ili dovesti do usvajanja postojećeg nacrta, uz korekcije i sugestije koje su se prethodnih mesec dana čule od stručne javnosti, ili će se cela priča ostaviti “za neka bolja vremena”. Uostalom, i sam Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, upozorio je da se u narednih nekoliko dana moraju zauzeti jasni stavovi o ovom zakonskom aktu. Ovo ministarstvo će naredne nedelje organizovati i sastanak stručne radne grupe na kojoj će ponovo biti predloženo organizovanje sesije sa reprezentativnim sindikatima, sve u cilju obezbeđivanja njihovog učešća  u socijalnom dijalogu.

Međutim, veliko je pitanje da li će sindikati ovoga puta prihvatiti ponovo pruženu ruku i vratiti se za pregovarački sto. Ostaje da se vidi i da li će ministar privrede Saša Radulović ostvariti obećanje da će ovaj zakon biti usvojen do kraja januara. U svakom slučaju, jedino u čemu su saglasni i sindikati i ministar jeste da je ovaj zakon “kritično važan za privredu i da je svaka njegova odredba u interesu zaposlenih u Srbiji”. Samo što se ti interesi različito tumače.

Izvor Dnevnik