Zbog slabog interesovanja đaka za zanate, sprema se reforma trogodišnjeg obrazovanja. Uz pomoć nemačke donacije, izmene u školovanju tapetara, kovača, zidara…

Sprema se reforma trogodišnjeg obrazovanja

METALOBUŠAČ, kovač, rasadničar, portir, daktilograf i nadzornik parka samo su neki od trogodišnjih smerova koje prošle godine niko nije hteo da upiše. Zato ni ove godine neće biti odeljenja u kojima će se mladi školovati za ova zanimanja.

Godinama niko neće u tapetare, stolare, keramičare, zidare, tesare. Tržištu manjka ovih kadrova, pa se kasnije, posle godina čekanja na posao, mnogi gimnazijalci, ekonomski i pravni tehničari prekvalifikuju u zanatlije. Školovanje zanatlije mora da se menja, slažu se u srednjim školama, pa je projekat reforme trogodišnjeg stručnog obrazovanja već započet.

- Nemačka vlada izdvojila je dva miliona evra za reformu srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji. Ovaj projekat biće realizovan posredstvom GIZ (Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju) – kaže Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. – Namera je da ova zanimanja učinimo što atraktivnijim. Dali smo već neke predloge kako bi to moglo da se uradi.

Projekat treba da bude gotov do 2015. godine, kada će prva generacija srednjoškolaca krenuti na inovirane zanate. Namera je da obrazovanje bude usmereno ka potrebama tržišta, i to na osnovu saradnje Ministarstva i privrede.

- Projekat će pružiti podršku Ministarstvu u definisanju kriterijuma za izbor oglednih profila i lokacija. Nastavnici u školama i ljudi u preduzećima proći će obuku u Srbiji, regionu i Nemačkoj – objašnjava za “Novosti” Jelena Stojanović Đumić, iz GIZ. – Školama u ogledu biće pružene konsultacije pri realizaciji ugovora sa preduzećima u kojima se sprovodi praksa.

SVI BI ZA KOMPJUTER
ĐACI ne bi da se školuju za rad na građevini, u mesarama i majstorskim radionicama, ali je interesovanje za školovanje u oblasti informacionih tehnologija ogromno. Prošle godine je u pet škola uvedeno ogledno odeljenje elektrotehničar informacionih sistema, da bi ove godine ministar prosvete odobrio još 15 odeljenja, zbog velikog interesovanja dece, ali i poslodavaca.

Škole koje će učestvovati u ogledu biće izabrane u nekoliko narednih meseci.

Ako bude usvojen model zanatskog obrazovanja kao u Nemačkoj, učenici će deo nastave imati u školi, a praktični deo u preduzećima, kao da idu na posao. Ovo se u Nemačkoj pokazalo kao odlično, jer je najveći broj ovih učenika ostao da radi u kompanijama u kojima je imao praksu tokom trogodišnjeg školovanja.

A zbog sve manjeg broja đaka, ali i neatraktivnosti pojedinih zanimanja, od ovog septembra biće 200 odeljenja manje u stručnim školama. Najveći manjak biće u mašinskim školama, a zatim i u hemijskim, tekstilnim, drvnim, geodetskim…

Prema podacima Miodraga Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, samo u Beogradu postoji 16 mašinskih škola, a malo je industrije da uposli đake koji ih završe!

Izvor Novosti