Просветни радници у Србији данас започињу другу недељу штрајка, тако што ће у скоро 600 основних и средњих школа на територији Војводине и у Ваљеву бити скраћена настава. Они, а ни њихове колеге у другим градовима у којима се настава нормално одвија, немају обавезу да присуствују наставничким и одељенским већима, нити да организују секције и друге наставне активности с децом. Истичу да Влада Србије и даље не реагује на њихов штрајк, због чега ће покуцати на њена врата и упутити јој важан документ.

Запослени у основним и средњим школама у Србији настављају синдикалну борбу за побољшање свог материјалног статуса и повећање зарада. На снази је и даље „циркуларни модел штрајка“. После београдских и пожаревачких школа у којима се настава прошле недеље одвијала скраћено, од среде ће часови у школама на територији целе Војводине и у Ваљеву трајати 30 минута.

Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије подсећа да просветари у другим градовима у којима се настава редовно одвија, немају обавезу да присуствују наставничким и одељенским већима, нити да организују секције и друге наставне активности с децом. На тај начин остају у штрајку, иако држе часове 45 минута.

Подсећа да ће у скоро 600 школа звоно звонити 15 минута раније, те да се нада да ће Влада Србије коначно реаговати, пошто се уопште не оглашава.

„Морам признати да нас изненађују и премијер и министарка просвете који и даље не показују никакву реакцију на штрајк који је у току. Не позивају ни на наставак дијалога, нити на састанак, због чега смо одлучили да направимо први корак“, Гашић.

У 584 школа настава скраћена
Према њеним речима, од данас је настава скраћена у чак 584 школа у Србији. То су основне и средње школа које се налазе на територији Војводине и у Ваљеву.

„У Ваљево штрајкује 107 школа, а то је негде око 7.500 запослених. Затим Суботицу и Нови Сад чине 196 школа, Зрењанин 205 и Сомбор 76. То је близу 600 школа. Наставници у овим школама држе час у трајању од 30 минута, док колеге у другим школама нису у обавези да обављају оне активности које не улазе у минимум процеса рада, дакле не морају да присуствују одељенским и наставничким већима, да изводе додатне активности рада, секције и остале активности с децом“, објашњава она.

Додаје да Унија синдиката просветних радника Србије која броји велико чланство, тренутно прави јединствену листу свих чланова. Приметан је већи број чланова, упркос разноразним притисцима и уценама локалних моћника да ни случајно не улазе у синдикате.

„Притисци су присутни, јачи су и учесталији него на почетку штрајка, али ми се боримо против њих. Помињу се некакви спискови који су потпуно незаконити с обзиром да смо у законитом штрајку. Локални моћници, односно општински функционери покушавају да на погрешан начин позиционирају своју политичку улогу. Немамо утисак да нас Министарство притиска, заиста. Више делује као да је то неки ћата који жели да покаже и докаже своју моћ, па прете одузимањем директорских функција, одузимањем разредног старешинства, уцењују их да одустану од синдиката. А онда се колеге намерно учлањују и број чланова повећао се за 45 одсто, због чега смо јако поносни“.

Влада „мирује“, просветари куцају на врата у Немањину
Влада Србије односно премијер Милош Вучевић и министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и даље не реагују на овај вид синдикалне борбе просвентих радника. Последњи пут су се огласили пред протест просветара 1. новембра, када су члановима репрезентативних синдиката изнели „непристојну“ понуду од 11 одсто повећања зарада за све запослене, што су просветари одбили.

„Влада нас не позива на наставак преговора и дијалога без обзира у ком смеру би то ишло. Онда смо се ми одлучили на тај потез. Наши правници и стручне службе саставиле су неке измене колективног уговора који иначе истиче у марту 2025. године и дотле овај наредни треба да буде усвојен. Ми у среду предајемо захтев за наставак преговора и тај документ. Тај документ је у тој мери измењен да су наше стручне службе обрадиле начин измене исплате личног дохотка односно начин обрачуна, тако да се то више не везује за коефицијент и за цену рада по којој ми сада примамо плату и због које ми често падамо испод просека, већ да се у тај обрачун укључи цена рада. Ако би тај члан био усвојен, то би онда потпуно трајно системски решило проблем исплате зарада, односно обрачуна зарада за просветне раднике и онда више не би било потребе да сваког 1. септембра поново излазимо на улице. Све би тиме било регулисано“, сматра Гашић.

Сматра да долази до нагомилавања бројних проблема који једни друге затрпавају, због чега би Влада требало што пре да се освести и покаже неку реакцију.

„Влада би требало да одговорно поступи и каже: ‘Чекајте, у реду, хајде да решимо то питање, јер ће решавање питања просвете решити многа друга питања’. Ово заиста није у питању само неколико хиљада динара. Ово је питање мотивације за све младе људе да се школују за наставничку професију, да виде да је струка вреднована и да не дозволимо да нам људи из Кувајта и других земаља долазе и раде и надстрешнице и мостове и разне зграде“.

Осврће се и на здравствене раднике које масовно одлазе из Србије и упозорава да „сутра неће имати ко да нас лечи“.

„Ми производимо медицинаре, ми их обликујемо и право и не смемо да их пустимо да оду у иностранство. Зато Влада треба да покаже озбиљност и добру вољу“.

Поручује да после Војводине и Ваљева, у штрајк улазе школе у Западној Србији.

„То ће бити трећа недеља штрајка. Школе у Ужицу, Чачку, Крагујевцу и Краљеву радиће скраћено, а онда ће у штрајк ући Ниш, Јагодина и Крушевац. Ако ни после тога Влада не буде показала интересовање за решавање овог важног проблема, нажалост, мораћемо да применимо најрадикалнију меру – тоталну обуставу рада. Закључаћемо школе, довољно је на три дана. Ако можете без школе, без образовања, изволите и доведите људе из других земаља да вам раде. Ми нећемо“, поручује Гашић.

Подсетимо, прва недеља циркуларног штрајка са скраћеним часовима, која је почела 4. новембра, спроведена је у 70 одсто школа у Београду и 80 одсто школа у Пожаревцу.

Репрезентативни синдикати у просвети одбили су понуду Владе Србије да запосленима у предшколском, основном, средњем и високом образовању плате буду повећане за 11 одсто од јануара 2025. године. Они траже да њихове плате буду изједначене са републичким просеком.

Почетна плата наставника је око 740 евра и за око 80 евра је мања од просечне плате у Србији која је 818 евра.

Извор: Нова.рс