STUDENTI O BOLONjSKOM PROCESU: Mnogo obaveza, a prava u zapećku

Prošle nedelje u kampusu Univerziteta u Novom Sadu obeležen je 4. april, Dan studenata. Grupa entuzijastičnih akademaca organizovala je akciju pod nazivom „Omladinci, kud ste pošli?” da bi navela studente da razmisle o tome šta žele od sebe, ali i od ustanove u kojoj se školuju.
Milica Kojić

Parola je bila „Zahtevam, želim, hoću, zaslužujem”, a brucoši, studenti viših godina, masteraši, doktoranti, imali su priliku da javno kažu sa čime se suočavaju tokom studija i čemu se nadaju posle njih. Pitali smo nekolicinu kako ocenjuju bolonjski sistem studiranja i šta s tim u vezi poručuju kolegama i profesorima.

Mladen Maksimović, student ekologije na Prirodno-matematičkom fakultetu:

– Kolegama preporučujem mnogo truda, koji će se sigurno na kraju islatiti, a profesorima da nastave ovako jer je naš nastavni kadar zaista super. Nemam zamerke na „bolonju„, meni je legla i smatram da je lakše tako studirati i polagati ispite parcijalno, za razliku od, na primer, studiranja na Pravnom fakultetu.

Dajana Perić, studentkinja farmacije na Medicinskom fakultetu:

– Sistem nije sjajan, ali ni loš. Trebalo bi dosta raditi na tome da ga prihvate stariji profesori, ali i da mlađi više uče od starijih kolega koji imaju dosta iskustva. Kombinacija jednih i drugih dala bi odlične rezultate u nastavi i odnosu profesora prema studentima. „Bolonja„ je delimično iskorišćena, neki ispiti su podeljeni na više delova, ali i nakon testova i kolokvijuma, uvek ostaje završni ispit.

Stefan Panić, student matmatike na PMF-u:

– Profesorima poručujem da više poštuju „bolonju„, barem onaj deo koji se tiče studenata. Fakultetu poručujem da poboljša administraciju da bi olakšao posao i sebi i nama, akademcima. Zameram bolonjskom sistemu to što se uvek ispoštuje deo koji se odnosi na profesore, a mi, studenti, kao i naša prava, ostajemo negde u zapećku.

Milica Kojić, studentkinja žurnalistike na Filozofskom fakultetu:

– Savetovala bih kolegama da ne studirjau pre svega radi sebe.  Profesori treba neštedimice da prenose znanje, iako su, možda, nezadovoljni svojim statusom. Zameram što je prisustvovanje predavanjima obavezno jer je teško stići da se i uči i redovno ide na fakultet i polažu kolokvijumi, ispiti… Očekuje se i da negde stičemo praksu jer nakon fakulteta, retko ko zapošljava bez iskustva.

Izvor Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*