Nije se dalo ni naslutiti da će „stara“ ministarka prosvete zadržati svoj resor.

Kontinuitet je kvalitet koji je prosveti nedostajao. Kao ozbiljan resor, prosveta u Srbiji je, izgleda, konačno preležala dečje bolesti i odlučeno je da se promene u ovom resoru ne dese.

A šta nam se dešava? Ništa?

Od loših promena i ništa je bolje. Mrtvilo je zahvatilo prosečno apatičnog i anksioznog zaposlenika u obrazovanju. Ćuti, trpi, ne talasaj. Piši, radi, čekaj penziju. Iako se već decenijama borimo da se u prosvetu uvede beneficiran radni staž, dobismo penzionera za ministra, i to drugi put. Nije tajna da smo profesija koja izumire i niko više ni u šali ne želi da radi u školi. Eto rešenja, radićemo i nije da se ne može. Nadajmo se da će i nas neko pod ruku voditi uz stepenice u sedamdesetim do učionica. A šta nam drugo preostaje? Plate su nam ispod proseka, penzije će biti još niže, pa retki koji to dožive mogu da biraju školu bliže kući jer odavno se za posao nastavnika niko ni ne školuje. Sudeći po izboru nove ministarke, nije baš bilo guranja za resor prosvete. Jel` ima neko među nama da mu nešto nije jasno?

Ministarka prosvete je bivši direktor Klinike za psihijatrijske bolesti, pa će najbolje znati da relativizuje probleme u školama. Znate ono: Koje probleme? Nema problema!

Dijagnoza nam je postavljena, a i terapija nam je u toku. Ako nam ne verujete, pogledajte emisiju, koju naša ministarka vodi na televiziji i biće vam jasno.

Nego, poštovana ministarka, gde smo ono stali sa Protokolom u oktobru, kad ste mislili da će Vas pustiti da odete u zasluženu penziju.

INFO USPRS