Beograd – Neopravdano izostajanje sa časova, lomljenje školskog nameštaja, tuče, pušenje u prostorijama škole, prepisivanje pomoću mobilnog telefona, najčešći su prekršaji zbog kojih škole pokreću disciplinski postupak protiv svojih učenika.

Ipak, škole retko posežu za najdrastičnijim kaznama kao što su premeštanje u drugu obrazovnu ustanovu (za učenike osnovne škole) ili isključenje (za srednjoškolce), na šta ukazuju i poslednji podaci inspekcijskog pregleda.

Tokom prošle školske godine iz srednje škole je isključeno 264 učenika, dok je u drugu školu premešteno 159 osnovaca. U istom periodu izrečeno je više od 62.000 vaspitnih mera (za lakše povrede obaveza učenika) i 21.000 vaspitno-disciplinskih mera (za teže prekršaje), što je mali broj u poređenju sa ukupnom populacijom osnovaca i srednjoškolaca.

Za lakšu povredu obaveza učenika izriče se opomena, ukor odeljenskog starešine ili odeljenskog veća i to bez vođenja disciplinskog postupka. Ako je reč o težoj povredi obaveza, učenik može biti kažnjen ukorom direktora, nastavničkog veća, premeštanjem ili isključenjem iz škole.

Direktorka beogradske gimnazije Sveti Sava Ljiljana Đokić kaže da škole pokušavaju da izbegnu vođenje disciplinskog postupka, osim kada je to neizbežno, jer liči na sudski spor i stresan je za đake, njihove roditelje, ali i za nastavnike. Zbog toga, kaže, škole preferiraju blaže kazne, koje često daju rezultate, pa nema potrebe pokretati ovaj postupak.

- Nismo imali slučajeva da je disciplinski postupak vođen zbog lomljenja školskog nameštaja, ali je, recimo, pokrenut protiv učenika koji je prepisivao uz pomoć mobilnog telefona. Drugi slučaj je bio zbog pušenja u prostorijama škole i to je bila preventivna mera – objašnjava Đokićeva za Danas.

Iako je, kaže, neko od roditelja postavio pitanje zašto je prepisivanje pomoću elektronskih uređaja teži prekršaj od korišćenja „puškica“, ona odgovara da nastavnici pokušavaju da nauče đake da nije dobro služiti se prevarama i da iz škole treba da izađu kao bolji ljudi.

Ona naglašava da se disciplinski postupak ne pokreće da bi učenika izbacili iz škole, već da bi mu se pomoglo. U tom postupku nije nužno odmah izricati kaznu, niti to automatski povlači smanjenje ocene iz vladanja. Zakon kaže da se ocena iz vladanja smanjuje tek kada se izrekne vaspitno-disciplinska mera, ali se ponašanje učenika prati i ta ocena se popravlja ako dođe do pozitivne promene.

Ocena iz vladanja utiče na opšti uspeh učenika od šestog razreda osnovne škole, a na to zakonsko rešenje bilo je brojnih primedbi nastavnika. Jedan od predloga jeste da se u predstojećim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ova granica izbriše, te da se vladanje učenika u svim razredima ocenjuje brojčanom ocenom koja će uticati na opšti uspeh.

Iskustvo Slobodana Malušića, direktora beogradske OŠ „Đura Daničić“, pokazuje da kazne vrlo malo utiču na đake koji stalno prave probleme, sem kada dođe do opasnosti da im smanjena ocena iz vladanja pokvari prosek. U osnovnim školama neretko se dešava da ukor dobiju čak i prvaci.

- U knjižicama velikog broja učenika piše da imaju primereno vladanje, ali se tako ne ponašaju. Zato im treba od najranijeg uzrasta pričati šta znači primereno vladanje i da, ako prave probleme van školskog dvorišta, to takođe urušava ugled škole čiji su oni đaci – ističe Malušić.

Tmušić: Pomoć, a ne „seča“ glave
- Cilj vaspitno-disciplinskih mera nije da se nekom „seče“ glava i da se isključi iz škole, već da se tom učeniku pomogne. Mnogi su se neopravdano žalili što ne postoji mogućnost da se odmah izreknu ove mere. Ako nekoga isključite iz bilo kog razreda, najčešće se dešava da on ne nastavlja školovanje i takav učenik je izgubljen za obrazovni sistem – kaže Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.

Izvor Danas