Kao i svake godine i ove će Ministarstvo prosvete objaviti i Informator, koji će osmacima pružiti svojevrsnu pomoć pri izboru budućeg poziva, jer će u ovoj brošuri moći da vide i koliko je za svaki smer, u svakoj školi, prethodnih godina trebalo bodova za preskakanje crte koja razdvaja primljene, od kandidata koji su ostali prekobrojni.

Dok Informator ne stigne, neke smernice za buduće opredeljenje osmaci mogu dobiti i iz podataka o ovogodišnjem konkursu. U prvom redu to je činjenica da je i ovaj put izmena u planu upisa bilo i to u skladu s potrebama tržišta rada, pa su tako u neke škole uvedeni novi obrazovni profili za koje postoji interesovanje u lokalnoj zajednici, dok su neki  ugašeni, ako za njih prethodnih godina nije bilo interesa malih maturanata. Međutim i ove godine osmacima je ponuđeno čak preko 9.000  mesta više  nego što ih ima, a ima ih, nažalost, manje nego lane i to za čak 6.600.

S obzirom na činjenicu da su iz godine u godinu generacije sve manje, u spetembru su srenjoškolske klupe sve praznije. Prema podacima s prošlogodišnjeg upisa takvih klupa najviše je na smerovima za komercijalnog i carinskog tehničara, daktilografa, portira-čuvara, nadzornika parka, tehničara za primernu obradu drveta, rukovaoca šumskom mehanizacijom, rasadničara, proizvođača finalnih proizvoda od drveta, opšteg tehničara, metaloglodača, metalobrusača, metalobušača, kovača-presera, limara, preciznog mehaničara, časovničara, električara energetike i elektromontera. Naime, za upis na ove smerove prošle godine bilo je jako malo, pa za neke čak nimalo interesovanja učenika. Kako su ovo uglavnom trogodišnji smerovi, Ministarstvo prosvete, u saradnji s nemačkim GIZ-om, pokušaće da ih učini atraktivnijim za petnaestogodišnjake i to tako što će nekoliko profila objedinjavati u jedan, povećati procenat prakse i uključiti lokalnu samoupravu i poslodavce. U ovaj program, koji bi trebao da startuje 2015. godine, GIZ će uložiti dva miliona evra.

S druge strane su smerovi za  koje svake godine ima više kandidata nego mesta, pa im se broj onih u ponudi ili povećao ili nije smanjivao. Najviše mesta za narednu školsku godinu, a više  nego prošle godine ima samo u  u gimnazijama, bezmalo 18.000, a od srednjih stručnih škola u području rada ekonomija, pravo i administracija, gde ih je više od 10.000. U svim ostalim područjima rada u srednjim stručnim školama ove godine je nešto manje mesta nego lane. U mašinstvu i obradi metala ih je više od 9.100, a u elektrotehnici preko 8.100. Slede trgovina, ugostiteljstvo i turizam sa više od 7.000 mesta, poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane nude oko 5.800 mesta, zdravstvo i socijalna zaštita par stotina manje, u saobraćaju je bezmalo 4.000 mesta, u području rada hemija, nemetali i grafičarstvo nešto više od 3.100, u geodeziji i građevinarstvu ima više od 2.300 mesta, u kulturi, umetnosti i javnom informisanju je skoro 2.000 mesta, delatnost tekstilstva i kožarstva, ličnih usluga i šumarstva i obrade drveta nude po više od 1.000 mesta, dok u geologiji, rudarstvu i metalurgiji ima nešto preko 400 mesta, a na samom začelju, sa samo 60 mesta, je područje rada hidrometeorologije.

I ove godine biće za upis jako važno dobro popuniti listu sa željama za nastavak školovanja, naravno ne vodeći računa samo o njima, nego  i o broju sakupljenih bodova, jer ako se to usaglasi, velike su šanse i za željeni upis. Prošle godine po prvoj želji na listi upisalo se skoro 61 odsto osmaka, a  bezmalo 87 odsto ih na nekoj od svoje prve tri želje. D. Devečerski

Izvor Dnevnik