Naši đaci radije „gledaju” nego čitaju lektiru, radije barataju tastaturom nego olovkom, rukopis im je sve ružniji, a pismeni sastavi i svakodnevni govor „vrište” od brojnih pravopisnih grešaka koje su, neverovatno ali istinito, postale simbol pripadnosti novoj fejsbuk-generaciji”. Oni svakodnevno šeruju, dilituju, daunloduju, neki od njih i tvituju, ali gotovo svi se dopisuju „esemesovima” u kojima koriste skraćenice koje ne mogu da se povežu ni sa jednim poznatim jezikom, a kamoli srpskim.

Zbog loše ili nedovoljne pismenosti mladih u Srbiji, zvono je odavno zazvonilo na uzbunu, a poslednji PISA rezultati pokazali su koliko naši učenici zaostaju za svojim vršnjacima u drugim zemljama. Istraživanja takođe pokazuju da Srbija u Evropi ima najmanji fond časova iz maternjeg jezika – mlađi osnovci pet, a stariji četiri časa nedeljno, dok istovremeno učenici u Francuskoj, Nemačkoj ili Rusiji imaju po 12, 9 ili 7 časova maternjeg jezika svake nedelje.

Zanimljivo je i malo poznata činjenica da je nastavni plan i program iz 1883. godine predviđao fond časova srpskog jezika primeren današnjim evropskim standardima: 10 u prvom razredu, osam u drugom, šest u trećem i pet u četvrtom razredu. Znači, đaci su više učili srpski 1883. nego što to rade 2013. godine, a nastavnici se jadaju da će uskoro početi da predaju srpski jezik na engleskom kako bi ih deca razumela.

Ne kažemo da đaci ne treba da imaju kompjutere i da ne treba da znaju najmanje jedan strani jezik, oni su ipak prozor u svet i 21. vek, ali i nastavnicima i roditeljima i njihovoj deci bi pomoglo kada bi se naš jezik i pravopis učili više u školi nego što je to sada slučaj.

Znamo da je problem što je đačka torba već preteška, po nekim istraživanjima, od šest do devet kilograma se svakodnevno svaljuje na nejaka đačka pleća; znamo da su preopterećeni nepotrebnim detaljima, često prevaziđenim lekcijama.

Ali, ako se već škola reformiše počevši od načina finansiranja, pa do mature, zašto u tim promenama ne bi malo zavirili i u fond časova, nešto dodali, nešto oduzeli. Odgovor je jasan i čujemo ga na svakoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, najvišeg tela u državi koje „aminuje” nastavne planove i programe.

Jer, svaki put kada neko od predstavnika stručnih društava zatraži povećanje fonda časova ili uvođenje nekog novog predmeta, diže se prava bura iz redova drugih društava, koji dokazuju da je baš njihov predmet od ključnog značaja za razvoj mladog čoveka,

Da zaključimo: sadašnji fond časova iz srpskog, ali budimo iskreni i iz matematike, nije dovoljan. To se vidi po uspehu i pismenosti dece na maturi i prijemnim ispitima, profesori univerziteta odavno govore da im iz srednjih škola dolaze generacije koje kažu „sociologia” i mešaju „jer” i „jel”.

Rešenje je u novom racionalnom fondu časova, bez obzira na to čija su radna mesta ugrožena, jer kakvo je stanje trenutno, ugrožena su nam i deca i jezik i budućnost. Prosvetni autoriteti to moraju jasno da kažu i već jednom povuku crtu, inače će biti „tu lejt”.

Sandra Gucijan

Izvor Politika