Забрана запошљавања, теорија и пракса

Због забране запошљавања у јавном сектору, поједине јавне службе којима недостају кадрови неће моћи да обављају посао, кажу синдикати и истичу да је забрана у пракси неостварива. У Влади то демантују и кажу да су формирали радну групу која ће контролисати примање нових дефицитарних кадрова.

Забраном запошљавања у јавном сектору држава ће само у 2014. години уштедети око 45 милиона евра. Поставља се, међутим, питање како ће одлука о забрани запошљавања бити спроведена у дело и да ли ће неке јавне службе због тога трпети?

У Инспекцији рада, која има 250 запослених просечне старости око 56 година, један инспектор контролише око 1.300 привредних субјеката, што је, кажу, недовољно.

„Стога, управо у оваквој инспекцији потребно је извршити занављање кадра у смислу подмлађивања, заснивања радног односа за нове инспекторе који би научили од старијих колега овај занат“, објашњава директор Републичке инспекције рада Драгољуб Пеурача.

Кадрова недостаје и у просвети и полицији, али највише у здравству, тврде синдикалци.

„Мислим да је здравство овим заиста погођено јер они имају потребе да примају сестре, докторе, и питање је у ком и каквом домену они могу сад да организују свој рад“, истиче потпредседник Самосталног синдиката Зоран Михајловић.

Оцене Министарства привреде да у јавном сектору има вишка 100 хиљада запослених, тј. 15 одсто, јесу произвољне, сматрају стручњаци.

Саветник за улагања и инвестиције Махмут Бушатлија каже да се вишак запослених може установити само озбиљним реформама јавног сектора, односно јавних предузећа, „где би се морало констатовати ко је вишак а не паушално оцењивати“.

Изузетно, нови радници могу се запослити на предлог министарства или надлежног органа Владе Србије.

Комисију за утврђивање дефицитарних кадрова чине шест службеника Министарства финансија и генерални секретар Владе, који за тај посао неће добијати накнаду, сазнајемо у Влади Србије. Кажу да већ има захтева за пријем нове радне снаге у здравству, просвети, јавним предузећима, судовима и тужилаштвима.

Министар финансија Лазар Крстић каже да се прво заседање комисије очекује 25. јануара.

„Редовна заседања биће 25. у месецу, иначе ће комисија заседати по потреби, на захтев одређених министарстава и по хитном поступку“, објашњава Крстић.

Партијско запошљавање треба да спрече казне за непоштовање забране које износе 500.000 до два милиона динара за институције и од 30.000 до два милиона динара за одговорне особе.

Извор: РТС

 

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

code

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*