Забрана запошљавања, теорија и пракса
Забраном запошљавања у јавном сектору држава ће само у 2014. години уштедети око 45 милиона евра. Поставља се, међутим, питање како ће одлука о забрани запошљавања бити спроведена у дело и да ли ће неке јавне службе због тога трпети?
„Стога, управо у оваквој инспекцији потребно је извршити занављање кадра у смислу подмлађивања, заснивања радног односа за нове инспекторе који би научили од старијих колега овај занат“, објашњава директор Републичке инспекције рада Драгољуб Пеурача.
Кадрова недостаје и у просвети и полицији, али највише у здравству, тврде синдикалци.
„Мислим да је здравство овим заиста погођено јер они имају потребе да примају сестре, докторе, и питање је у ком и каквом домену они могу сад да организују свој рад“, истиче потпредседник Самосталног синдиката Зоран Михајловић.
Оцене Министарства привреде да у јавном сектору има вишка 100 хиљада запослених, тј. 15 одсто, јесу произвољне, сматрају стручњаци.
Саветник за улагања и инвестиције Махмут Бушатлија каже да се вишак запослених може установити само озбиљним реформама јавног сектора, односно јавних предузећа, „где би се морало констатовати ко је вишак а не паушално оцењивати“.
Изузетно, нови радници могу се запослити на предлог министарства или надлежног органа Владе Србије.
Комисију за утврђивање дефицитарних кадрова чине шест службеника Министарства финансија и генерални секретар Владе, који за тај посао неће добијати накнаду, сазнајемо у Влади Србије. Кажу да већ има захтева за пријем нове радне снаге у здравству, просвети, јавним предузећима, судовима и тужилаштвима.
Министар финансија Лазар Крстић каже да се прво заседање комисије очекује 25. јануара.
„Редовна заседања биће 25. у месецу, иначе ће комисија заседати по потреби, на захтев одређених министарстава и по хитном поступку“, објашњава Крстић.
Партијско запошљавање треба да спрече казне за непоштовање забране које износе 500.000 до два милиона динара за институције и од 30.000 до два милиона динара за одговорне особе.