Naime, Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru propisano je da radnice ove godine odlaze u penziju, odnosno da im radni odnos prestaje sa 60 godina i šest meseci, dok će radnici moći da nastave da rade do 65 godina života jer je to uslov za penzionisanje muškaraca. Zaštitnik građana i povernica za zaštitu ravnopravnosti smatraju da su te odrredbe suprotne zabrani diskriminaciji i Ustavu Srbije jer zaposlenima u javnom sektoru ograničavaju pravo na rad i, na osnovu rada, pravo iz socijalne zaštite, odnosno pravo na socijalno obezbeđenje i osiguranje zaposlenog i njegove porodice.

Upozoravaju na to da po Zakonu o PIO žene ispunjavaju uslove za ostvarivanje penzije u pogledu radnog staža i životnog doba ranije nego muškarci, čime stiču pravo, ali ne i obavezu, da odu u penziju. Međutim, članom 20 Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru striktno je propisano da svakom zaposlenom u javnom sektoru prestaje radni odnos trenutkom sticanja uslova – radni staž i godine života – za starosnu penziju. To faktički znači da je ukinuto pravo izbora za odlazak u starosnu penziju iz Zakona o PIO, odnosno da je postalo obaveza da samo žene u javnom sektoru moraju ići u penziju pre muškaraca.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave upravo zbog pitanja da li Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru primorava na penzionisanje svih onih koji u ovoj godini ispunjavaju uslove za penziju, a naročito žena, objašnjava da to zavisi od poslodavca, odnosno da je taj zakonski akt samo dao predlog da u penziju odu radnice koje imaju 60 godina i šest meseci života, ali da one mogu ostati na radnom mestu ukoliko postoji procena da su potrebne. U tom slučaju sporazumni nastavak rada je dozvoljen. Drugim rečima, kažu u Ministarstvu državne uprave, Zakon ne treba shvatiti tako da penzionisanje zaposlenih protivno njene volje predstavlja osnov za novo zapošljavanje. Ukoliko postoji mogućnost da se nečijem penzionisanjem spreči da neko drugi, istih kvalifikacija i stručnog znanja, ostane bez posla i bez penzije, socijalno je odgovorno da se tako i učini.

Dotiče i beneficirani staž

Zakon o maksimumu ne diskriminiše, čak se i ne bavi bilo kakvim ličnim karakteristikama ili kvalitetima zaposlenih, ukazuje Ministarstvo za državnu upravu, dodajući da su uslovi za penziju propisani drugim zakonima.

Činjenica je, priznaje, da s obzirom na važeće zakone, član 20 najviše pogađa žene između 60 i po i 65 godina života, ali pogađa i značajan broj zaposlenih s beneficiranim radnim stažom – najčešće muškaraca.

Izvor: Dnevnik