Наиме, Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору прописано је да раднице ове године одлазе у пензију, односно да им радни однос престаје са 60 година и шест месеци, док ће радници моћи да наставе да раде до 65 година живота јер је то услов за пензионисање мушкараца. Заштитник грађана и поверница за заштиту равноправности сматрају да су те одрредбе супротне забрани дискриминацији и Уставу Србије јер запосленима у јавном сектору ограничавају право на рад и, на основу рада, право из социјалне заштите, односно право на социјално обезбеђење и осигурање запосленог и његове породице.

Упозоравају на то да по Закону о ПИО жене испуњавају услове за остваривање пензије у погледу радног стажа и животног доба раније него мушкарци, чиме стичу право, али не и обавезу, да оду у пензију. Међутим, чланом 20 Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору стриктно је прописано да сваком запосленом у јавном сектору престаје радни однос тренутком стицања услова – радни стаж и године живота – за старосну пензију. То фактички значи да је укинуто право избора за одлазак у старосну пензију из Закона о ПИО, односно да је постало обавеза да само жене у јавном сектору морају ићи у пензију пре мушкараца.

Министарство државне управе и локалне самоуправе управо због питања да ли Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору приморава на пензионисање свих оних који у овој години испуњавају услове за пензију, а нарочито жена, објашњава да то зависи од послодавца, односно да је тај законски акт само дао предлог да у пензију оду раднице које имају 60 година и шест месеци живота, али да оне могу остати на радном месту уколико постоји процена да су потребне. У том случају споразумни наставак рада је дозвољен. Другим речима, кажу у Министарству државне управе, Закон не треба схватити тако да пензионисање запослених противно њене воље представља основ за ново запошљавање. Уколико постоји могућност да се нечијем пензионисањем спречи да неко други, истих квалификација и стручног знања, остане без посла и без пензије, социјално је одговорно да се тако и учини.

Дотиче и бенефицирани стаж

Закон о максимуму не дискриминише, чак се и не бави било каквим личним карактеристикама или квалитетима запослених, указује Министарство за државну управу, додајући да су услови за пензију прописани другим законима.

Чињеница је, признаје, да с обзиром на важеће законе, члан 20 највише погађа жене између 60 и по и 65 година живота, али погађа и значајан број запослених с бенефицираним радним стажом – најчешће мушкараца.

Извор: Дневник